Biološko formiranje akvarijuma (1.deo)

Kada je Vaš novi akvarijum zaista spreman za naseljavanje ukrasnim ribicama?

Pošto ste kao savestan akvarista početnik, potrošili dosta vremena sakupljajući informacije o akvarijumskim ribicama za koje ste se odlučili, njihovim potrebama, navikama i potrebnoj zapremini akvrijuma u kome ćete ih držati, pristupićete njegovom formiranju. Podloga, enterijer, biljke i potrebna oprema, uključujući i osvetljenje odabrani su, obrađeni i postavljeni po svim pravilima. Voda je pripremljena, dehlorisana, zagrejana na potrebnu temperaturu i sve je, dakle spremnoo za smeštanje Vaših ljubimaca u njihov novi dom, ali

PAŽNJA!!!

Postoji jedan nevidljivi segment pripreme novog akvarijuma na koji treba obratiti posebnu pažnju. Sigurno ste, ako ste se savetovali sa nekim iskusnijim akvaristom, čuli ili ćete čuti izraze tipa; 'akvarijum nije još zreo', 'još je to sve sveže', 'nije se još formirao ciklus', 'akvarijum još nije stabilan',... i slično.

Dakle, i pored savršenih 'tehničkih' uslova koje ste obezbedili, da bi Vaš akvarijum bio siguran za naseljavanje ribica, potrebno je da prođe kroz period biološke aktivaceije koja je poznata kao

AZOTNI CIKLUS

Osnove ovog procesa su zasnovane na nekoliko činjenica:

• ribe svojim metabolizmom, a biljke, hrana i drugi organski sastojci svojim raspadanjem, u vodu oslobađaju veoma otrovni gas - amonijak (NH₃)
• grupa nitrifikacionih bakterija svojim metebolizmom troše otrovni amonijak i pretvaraju ga u manje, ali još uvek bitno, otrovne nitrite (NO₂)
• druga grupa nitrifikacionih bakterija svojim metebolizmom dalje oksiduju nitrite u nitrate (NO₃), koji su najmanje otrovni.
• alge i više biljke za svoj metabolizam troše nitrate, a njihov višak se iz akvarijuma izbacuje i redovnom zamenom vode.

Grafički se to može i ovako predstaviti:

Da ceo ovaj proces sagledamo sa malo stručnijeg aspekta pomoći će nam hemijske formule.

Ukupan amonijak je u akvarijumskoj vodi prisutan u dva oblika. Kao izuzetno otrovan gas (NH₃), i njegov nešto 'manje otrovan' vodeni rastvor - amonijum jon (NH₄). Koji će oblik biti više zastupljen u rastvoru (akvarijumskoj vodi) zavisi od prisutnog pH i temperature. U alkalnoj i hladnijoj vodi ima više gasa, a u kiseloj i toplijoj više amonijum jona, pa su i trovanja češća u alkalnim vrednostima pH. Preko kolor testova se uvek detektuje prisustvo amonijum jona, a njegova koncentracija od već 0.1ppm (ppm je jedinica koja izražava broj delova u milion) može izazvati trovanja. Ako uzmemo u obzir da pored ove vrednosti postoji količina amonijaka u obliku gasa koju ne možemo detektovati, postaje jasno, koliki je rizik i najmanje merljive pojave ovog jedinjenja u rastvoru akvarijumske vode.

Proces razgradnje rastvorenog amonijaka u vodi, uz dejstvo bakterija, hemijski izgleda ovako:

Proizvodi ove reakcije su, dakle, molekuli nitrita i joni vodonika. Joni vodonika dalje stupaju u reakciju sa različitim supstancama u vodi, a neki će poslužiti i za dalje rasvaranje gasovitog amonijaka. Nitriti, sa druge strane, i dalje ostaju opasan sastojak akvarijumske vode. Oni se mogu direktno vezati za hemoglobin u krvi riba i njihova koncentracija u rastvoru, u dužem vremenskom periodu, od samo 0.1ppm može proizvesti opasna trovanja.

Daljom aktivnošću bakterija nitriti se oksiduju na sledećei način:

Na ovaj način ciklus se završava dobijanjem nitrata i opet slobodnih jona vodonika. Već sam rekao da se nitrati ne smatraju opasnim u akvarijumskoj vodi i da ih za svoj život koriste biljke, a višak izbacujemo zamenom vode. Ipak, skorija istraživanja pokazuju da u dužem vremenskom periodu povišena koncentracija ovih jedinjenja može uticati na imuni sistem, dakle otpornost, rast i razmnožavanje riba. To je razlog zbog koga bi njihov nivo u akvarijumu trebalo držati ispod 25, a ne kao što je opšte rašireno mišljenje ispod 50ppm.

Trovanja riba azotnim jedinjenjima često se mogu pogrešno protumačiti kao nedostatak kiseonika u akvarijumskoj vodi ili simptomi neke druge, najčešće parazitske ili kožne, bolesti. Reakciju vezivanja nitrita za hemoglobin u krvi riba sam već pomenuo, ali i amonijak u gasovitom stanju ima sličnu osobinu. Njihovo prisustvo u krvotoku smanjuje potrebnu količinu kiseonika u tkivima i ribe će se bukvalno gušiti, što se primećuje po ubrzanom radu škrga, izlasku na površinu i halapljivom gutanju vazduha. Amonijak, kao što zna svaka domaćica, ima jako nagrizajuće dejstvo, pa će ribama koje su izložene njegovim većim koncentracijama, biti nagrižena koža i sluzokože. Na telu se tada mogu videti delovi sluzi koji otpadaju u 'krpama', a iz škrga se cedi mukus. Na mrtvim ribama se mogu pojaviti opekotine na koži sa koje je otpala zaštitna sluz.

---

Azotni ciklus je dakle od esencijalne važnosti za uspešan opstanak svakog akvarijuma, kao autonomnog mikroekosistema. Ako je on nov, a u njemu nije uspostavljen ovaj ciklus, onda će unošenje većeg broja riba, dovesti do naglog rasta koncentracije otrovnih jedinjenja i  ribice će, na naše oči, ugibati u, do juče, kristalno bistroj i čistoj vodi. Ovakav, fatalan ishod naziva se SINDROM NOVOG AKVARIJUMA.

Biološko formiranje akvarijuma (2.deo)