Biološko formiranje akvarijuma (4.deo)
Kada je Vaš novi akvarijum zaista spreman za naseljavanje ukrasnim ribicama?
USPOSTAVLJANJE BIOLOŠKE STABILNOSTI
Mnogo toga je napisano o uspostavljanju biološke ravnoteže u novom akvarijumu. Da sve što smo do sada opisivali, u ovom nizu članaka, nije 'prazna priča' koja može i da se preskoči, pokazaće pregled hemijske situacije u akvarijumskoj vodi iz dana u dan.
Brojni autori su pratili ovu problematiku i svi su došli do, manje više, istovetnih zapažanja. Autor ovog teksta je takođe pažljivo pratio promene u hemijskom i biološkom sadržaju vode, koje i Vi možete proveriti preko parametara koji su merljivi i karakteristični za pojedine faze uspostavljanja azotnog ciklusa. Napomenuću da su merenja izvođena u kućnim akvarijumima prosečne zapremine (120 do 250lit.), pri optimalnoj temperaturi od 25oC. Tipični momenti u ovom procesu su:
DAN I
Bilo da se se radi o slatkovodnom ili morskom akvarijumu, proces počinje onog momenta kada u njega unesemo prve ribice, čiji će metabolizam biti izvor amonijaka. Podsetiću, da se cikliranje izvodi sa nekoliko riba, onih vrsta koje su otpornije na stres od većine drugih (barbusi, zebrice, ...). Parametri vode u tom trenutku trebalo bi da su:
- Amonijak 0
- Nitriti 0
- Nitrati 0
DAN II i III
Amonijak počinje da se pojavljuje u rastvoru, do merljivog nivoa. To je momenat kada je pametno zameniti do 10% vode svežom, ako se na ribicama pojave prvi znaci stresa. Ovaj zahvat neće poremetiti proces cikliranja ukoliko ne dirate sadržaj filtera ili drugog medijuma na kome očekujete rast kolonija korisnih bakterija. Naravno, za zamenu koristite dehlorisanu vodu, iste temperature i neorganskog sastava, kao što je ona u akvarijumu.
- Amonijak u porastu
- Nitriti još nisu u merljivoj količini
- Nitrati 0
DAN V
Nivo amonijaka u rastvoru dosteže maksimim i počinje da opada, a nitriti počinju da merljivo rastu. Ovo je moguće jer su prve kolonije bakterija uspele da se namnože u broju koji im omogućuje da konzumiraju amonijak brže nego što ribe uspevaju da ga proizvedu. Ipak nastali nitriti su dovoljno otrovni da neke od ribica mogu stradati, pa je opet pametno pribeći taktici zamene 10% vode novom, iz istog razloga kao i trećeg dana.
- Amonijak na maksimumu i pada
- Nitriti u porastu
- Nitrati 0
DAN VIII
Prva faza uspostavljanja ciklusa je gotova i više nema opasnosti od amonijaka u vodi. U ovom periodu možete primetiti olakšanje kod riba, koje aktivno traže hranu, postaju življe i zadovoljnije. Dakle prve kolonije bakterija su se uspešno naselile na supstrate podloge i filtera, ali ovo je samo privremeno poboljšanje, jer ni pola posla još nije gotovo.
- Amonijak 0
- Nitriti naglo rastu
- Nitrati 0
DAN XIV
Ovo je momenat kada nivo nitrita u akvarijumu dostiže maksimum i privremeno 'dobra situacija' u njemu se naglo pogoršava. Ribe ponovo mogu početi da pokazuju znakove stresa i opet je dobro pribeći zameni vode do količine od čak 20%.
- Amonijak 0
- Nitriti na maksimumu
- Nitrati 0
DAN XXVII
U ovom periodu počinje da se formira druga garnitura kolonija, onih bakterija koje metaboliši nitrite u nitrate. Nivo nitrita je i dalje visok, pa na prvu pojavu stresa kod riba treba pristupiti zameni vode.
- Amonijak 0
- Nitriti u opadanju
- Nitrati još nisu u merljivoj količini
DAN XXIX
I druga faza uspostavljanja ciklusa je gotova. Formiranjem i ovih kolonija u punoj snazi, nitriti se metabolišu u nitrate jednako brzo koliko se stvaraju. Nivo nitrita je sada merljiv.
- Amonijak 0
- Nitriti na minimumu
- Nitrati u merljivoj količini
DAN XXX i dalje
Uspostavljanje azotnog ciklusa u Vašem akvarijumu je pri kraju ili je gotovo. Proces cikliranja je, dakle, završen i mikrosistem postaje stabilan. Ribe se osećaju odlično i možete pažljivo pristupiti naseljavanju novih. Ono što sada ne smete zaboraviti je održavanje ovakvog stanja konstantnim, a to se postiže redovnom nedeljnom zamenom jednog dela vode svežom, pažljivim hranjenjem, minimalnom upotrebom hemikalija i td...
- Amonijak 0
- Nitriti na minimumu
- Nitrati optimalno od 5 do 10, a nikako preko 40ppm
Klasične greške koje se dešavaju kod onih koji nisu dobro uradili 'domaći zadatak' su sledeće:
- ostaviti akvarijum da 'radi' prazan nekoliko nedelja, a onda naseliti ribe, smatrajući da je cikliranje gotovo.
- pogrešno, jer proces cikliranja neće ni početi, dok se u vodi ne pojave azotna jedinjenja.
- da bi se proces ubrzao dodati još nekoliko riba u akvarijum tokom cikliranja
- nikako! Čak i ako je došlo do uginuća nekoliko onih sa kojima smo započeli proces. Sve dok u akvarijumu postoji i jedna ribica sa kojom smo krenuli u cikliranje ne treba dodavati nove, jer će to celu stvar pogoršati i vratiti nas na početak.
- povećati temperaturu u akvarijumu da bi se ubrzao proces
- pogrešno. Za odvijanje metaboličkih procesa korisnih bakterija u akvarijumskoj vodi potrebna je velika količina kiseonika. Povećanjem temperature, količina rastvorenog kiseonika u vodi se smanjuje i pada ispod potrebnih 2ppm, pa time postižemo suprotan efekat. Kao što je rečeno, temperatura treba da bude oko 25oC.
Ako ipak niste od onih osoba koje često dobijaju pohvale za strpljenje, evo nekoliko trikova koji celu stvar mogu, unekoliko, da ubrzaju.
Jedan od načina, je da Vi ili neko Vama blizak poseduje, stabilno formiran akvarijum iz koga možete da uzmete materijal koji će ubrzati cikliranje u novoformiranom bazenu, a drugi da se oslonite na dostignuća savremene akvarističke industrije.
I kod jednog i kod drugog pristupa suština je u unošenju već gotovih kultura nitrifikacionih bakterija, u količini, koja će biti dovoljna da inicira nastajanje kolonija u novom okruženju.
Ako raspolažete 'starim' akvarijumom, onda opet postoji nekoliko načina kako da iz njega kulturu prenesete u novi. Logično je da se najveća gustina kolonija nitrifikacionih bakterija nalazi u punjenju akvarijumskog filtera ili u podlozi, pogotovo ako koristite podni filter. Veliki prelivni spoljašnji filteri su veoma zgodni za ovu namenu. Iz njih se jenostavno može izvaditi deo supstrata (ceo ili delovi sunđera, do 30% perlita ili drugog medijuma itd.). Unutrašnji sunđerasti ili korner filteri su takođe zgodni i treba ih namenski postaviti u formiran akvarijum da u njemu rade, barem dve nedelje, a zatim jednostavno prenesu u novi. I delovi podloge su pogodni za prenos kulture bakterija, naročito ako postoji podna filtracija. Potrebno je uzeti jednu čašu podloge (oko 200g šljkunka) iz 'starog' akvarijuma, istresti je u mrežicu i zakačiti u novoformirani filter. Mrežica sa šljunkom treba da je zaronjena u vodu, iznad prvog sloja punjenja filtera, tako da voda bogata kiseonikom prelazi prvo preko nje.
Drugi pristup je mnogo manje inventivan i svodi se na to da, u dobro snabdevenoj prodavnici akvarističkog pribora i opreme potražite kulturu nitrifikacionih bakterija za cikliranje. Postoji mnogo različitih proizvođača ovakvih preparata, a bakterijske kulture su najčešće liofilizirane i pakovane u kapsule. Sve što treba da uradite je da pri kupovini dobro obratite pažnju na rok važnosti i uslove čuvanja preparata, kao i da kada dođete kući postupite prema upustvu.
Ni jedan od ovih načina nije čarobni štapić i strpljenje će Vam, opet, biti glavni saveznik u pravilnom formiranju novog akvarijuma i ako će vreme cikliranja biti skoro duplo brže nego inače.
Uz nadu da je ova serija tekstova razbila mnoge mitove vezane različite 'pojave' i 'događanja' u novoformiranim akvarijumima, želim Vam mnogo uspeha u bavljenju ovim divnim hobijem.
