Slaganje ili kompatibilnost vrsta (2.deo)

Ishrana

Kada hobista prvi put organizuje zajednički akvarijum, najčešće ne poznaje zahteve u pogledu ishrane za sve vrste riba koje je nabavio, pa sve ribe u akvarijumu hrani nekom "univerzalnom" mešavinom suve hrane. To ribama ne nanosi štetu, ali im i ne čini najbolje, jer najbolja je dobro izbalansirana ishrana za svaku vrstu.

Podsetimo se da su većina akvarijumskih riba mesožderi. Iz tog razloga većina vrsta veštačke hrane i jeste bogata proteinima, a ostali sastojci su slabije zastupljeni. Drugu grupu čine one ribe koje zahtevaju značajan udeo bilja u svojoj ishrani, dakle biljojedi. Treća kategorija obuhvata vrste koje su podjednako zahtevne u pogledu hrane životinjskog i biljnog porekla, to jest svaštojede.

Tačno je da biljojedi jedu i hranu bogatu proteinima, ali njihov sistem za varenje nije u stanju da tako unesene belančevine adekvatno iskoristi. Zbog adaptiranosti na biljnu ishranu njihov sistem za varenje je poseban i dobro funkcioniče samo kada je pun. Biljna ishrana, za razliku od proteinske, ne sadrži visok stepen hranljivosti, pa je biljojedima potrebno da količinski unesu mnogo više hrane da bi održali nivo pravilnog metabolizma.

Lako je zaključiti zašto u većini zajedničkih akvarijuma nema potpune kompatibilnosti u pogledu ishrane. Neke vrste traže mnogo belančevina, dok druge traže kabastu, biljnu hranu. Očigledan odgovor je da osnovnoj suvoj hrani treba dodati biljne mešavine ili prirodnu biljnu hranu. Ipak, ako hranite suvom hranom, nemojte hraniti sa obe vrste istovremeno, jer nećete biti u mogućnosti da kontrolišete koje ljuspice koja vrsta riba jede. Mnogo je bolje da ih dajete u dva obroka, svaku posebno.

Noćne ribe i uopšte one koje se hrane na dnu, predstavljaju još jedan problem u pogledu kompatibilnosti. Veći deo hrane koju unosimo u akvarijum, ako to pravilno radimo, nikada ne stigne na dno, pa je ribe koje se hrane na njemu ne dobijaju dovoljno. Ove vrste često su od nas nazvane "đubretarima", ili "čistačima" ali u stvari one traže jednako visoko kvalitetnu ishranu kao i ostale ribe. Većina vrsta sa dna i sve noćne vrste koriste miris i dodir, a ne vid, da bi pronašle hranu.

Dakle, jedan način prevazilaženja inkopatibilnosti u načinu ishrane, je da se poslednje hranjenje obavi pred samo gašenje svetla u akvarijumu i prostoriji u kojoj se on nalazi. Palete koje tonu, kao i tablete, takođe su dobar izbor hrane za vrste sa dna i noćne vrste.

Postoji još jedan problem u pogledu kompatibilnosti ishrane i on može biti najteži za rešavanje. U akvarijumu mogu biti vrste ili pak samo jedna riba koja dominira za vreme davanja hrane. Takva riba agresivno tera ostale i sprečava ih da uzmu njihov deo obroka.

Suočeni sa ovim problemom, mnogi hobisti su skloni da prehrane sve ribe po redu uzimanja hrane, ali na duže gledano, rezultat je uništavanje kvaliteta akvarijumske vode. Davanje češćih manjih porcija hrane može ponekad rešiti nastalu situaciju, jer će dominantna riba biti uglavnom sita i ignorisati ostale, ali to se i ne mora desiti. Sa druge strane, ovakvo hranjenje može vremenski biti nepodesno i zamorno za hobistu. Najšešće je jedino rešenje premestiti napadne ribe u drugi akvarijum ili ih vratiti u radnju. To je sigurno najbolje za sve one koje ostaju u akvarijumu.

Dakle, još jedan faktor kompatibilnosti povezan sa hranom je ponašanje za vreme ishrane, to jest način uzimanja hrane. Neke vrste su brzi, agresivni "žderači", dok su druge spori, nekad stidljivi "konzumenti". Ako ovakva dva ponašanja istovremeno postoje u istom akvarijumu, ribe sa manje agresivnom ishranom biće polugladne čak i ako je sav akvarijum zagađen hranom. I ovde žemo ponoviti da je prehranjivanje glavni uzrok promene kvaliteta vode i na njega se mora obratiti pažnja.

Ponašanje

Iz više razloga, kompatibilnost ponašanja je najteži aspekt sa kojim se srećemo u zajedničkom akvarijumu. Brojni su faktori koji se tiču ove oblasti, a postoji i jedan značajan stepen nepredvidivosti. Kao što je pomenuto u prvom delu ovog teksta, pojam kompatibilnosi je najčešće povezan sa miroljubivim ponašanjem, jer je ono najvažnije. U svakom slučaju, u akvarijumu je više miroljubivog ponašanja nego otvorenih sukoba.

Međutim, ribe mogu biti miroljubive, a ipak izazivati probleme. Jedan primer koji smo već pomenuli, je da neke dominiraju u načinu ishrane. Izbor vrsta koje su dobro poznate kao miroljubivi stanovnici zajedničkih akvarijuma, naravno, pomaže u rešavanju problema, ali uvek postoje izuzeci od pravila, tj. neke individue iz vrste mogu biti više agresivne nego što je karakteristično za celu vrstu. Drugim rečima, kada govorimo o ponašanju, nema garancije, pa se moramo zadovoljiti pretpostavljenom verovatnoćom.

Neke ribe su miroljubive kao mlade, ali postaju sasvim drugačije kada potpuno odrastu. Za ovu promenu ponašanja mogu postojati mnogi razlozi, ali većina ih je povezana polnim sazrevanjem i sa uslovima u kojima te ribe žive u prirodi.

Na primer, poznato je da su skalari (Pterophyllum scalare) obično veoma miroljubivi, ali kada mužjak i ženka formiraju par i počnu da se spremaju za mrest, mogu postati vrlo netrpeljivi prema ostalima na njihovoj teritoriji i veoma agresivni u onom delu akvarijuma koji su izabrali za mrešćenje. Ovo je primer prirodnog ponašanja koje ima za cilj da obezbedi sigurnost ikri i budućim mladuncima.

Postoje i druge ribe koje normalno žive u zajedničkim akvarijumima, ali se zna da za vreme mresta postaju agresivne. Dobar način da se ublaže posledice ovakvog ponašanja, a da se ne odričemo nekih atraktivnih vrsta, je da se drži mali broj takvih riba ili da se u jednom akvarijumu, drže samo jedinke istog pola.

Ponekad problem teritorijalnog ponašanja može biti umanjen, ako akvarijum ima veću površinu dna u odnosu na njegovu visinu. Takav je, na primer, dugačak, plići akvarijum koji ima veću površinu dna nego visoki akvarijum iste zapremine. Ako se neki par sprema za mrest i zauzme određenu teritoriju, takav akvarijum će ostalim ribama dati dovoljno prostora za život.

Još jedan problem ponašanja povezan je sa uzrastom i veličinom. Ribe koje se izuzetno slažu kao mlade, mogu postati dušmani kada polno sazru. Skalari i neon tetre ili neonke (Paracheirodon innesi) su klasičan primer. Kada su mlade, one zajedno u akvarijumu pružaju izuzetan prizor, a razlika u veličini među njima samo pojačava taj efekat. Me|utim, kada polno sazru skalari će sa zadovoljstvom pojesti svaku neonku koju uspeju da ulove.

Neke ribe su jednostavno previše aktivne da bi se držale u istom akvarijumu sa mirnim vrstama. Aktivne ribe, koje su brzi plivači, činiće druge ribe veoma nervoznim, a pre ili kasnije postaće dominirajuće za vreme davanja obroka zbog svog žustrog načina ishrane. Dalje, neke vrste riba, kao što je tigrasti barbus (Capoeta tetrazona), notorni su grickači peraja. Mirnije vrste, naročito one sa šlajerastim perajima, biće sluđene naletima tigrastih barbusa koji mogu rezultirati vidnim oštećenjima na njihovim perajima. Ovakvo ponašanje može se videti i u samom jatu tigrastih barbusa, gde dominantna jedinka pokazuje svoju agresivnost na ostalim članovima jata.

Neke ribe iz suprotnih razloga jednostavno nisu dobre kao stanovnici zajedničkog akvarijuma. Tu spadaju, između ostalih, neke ribe iz roda Labeo i neke iz porodice Belontiidae koje su samotnjaci po prirodi. One ne samo da se ne slažu sa pripadnicima sopstvene vrste, već im ne odgovara društvo ni jedne druge ribe u akvarijumu. I najzad, tu je slučaj kada u akvarijumu imamo razbojnika po prirodi. Tada je jedino rešenje da budemo sigurni da su ostali stanovnici akvarijuma, u najmanju ruku, veliki i snažni kao i agresivna individua.

Zaključci

Kao što možete videti, ima mnogo faktora kompatibilnosti za razmatranje. Red kojim su navedeni u ovim tekstovima je i njihov red po važnosti kada odabirate ribe za svoj akvarijum.

Prvo izaberite one vrste koje dele slične uslove temperature i hemizma vode. Jednostavno, eliminišite mogućnost da se ribe ne slažu zbog uslova sredine koji vladaju u akvarijumu.

Drugo, budite svesni zahteva i ponašanja u ishrani. Tako ćete biti u mogućnosti da obezbedite hranu za sve ribe u akvarijumu, u odnosu na to gde u akvarijumu provode vreme i kada su aktivne. Neke kombinacije riba jednostavno ne uspevaju čak i samo na osnovu problema ishrane, iako bi po svim ostalim parametrima mogle da žive zajedno.

Treće, birajte ribe koje su kompatibilne u odnosu na vodu i hranu, a odbacite one vrste koje imaju takvo ponašanje koje može dovesti do problema. Npr., stavite "bebu" oskara u zajednički akvarijum i čekajte da se dogodi katastrofa.

Čitajte, postavljajte pitanja i koristite zdravu logiku kada pravite finalnu listu riba za vaš akvarijum. Imajte na umu da je za početak najbolje da se opredelite za ‘otporne’ vrste koje su provereno međusobno kompatibilne. Kada se ova lista kombinuje sa dobrom akvarijumskom opremom, zaključićete da je držanje zajedničkog akvarijuma u zaista veliko zadovoljstvo.