Stimulacija mresta
Stimulacija mresta kod tropskih ribica ja česta tema razgovora među odgajivačima i akvaristima uopšte.
Situacija, da se ribe izmreste 'iznenada' ili da neće da se izmreste kada smo 'namestili sve kako treba', je nešto sa čime se verovatno sreo svaki napredni hobista.
Ako isključimo hormonsku stimulaciju mresta, kao tehniku koja nije svima dostupna (a nije ni neophodna u najvećem broju slučajeva) ostaje nam da vidimo šta je to što naše ljubimce 'prirodno' navodi na ljubavnu igru.
Svi organizmi u prirodi, biljke i životinje, kako kopnene tako i vodene, kada je u pitanju razmnožavanje imaju jednu zajedničku osobinu – svesno ili nesvesno, posredno ili neposredno, učiniće sve da svom potomstvu daju što bolji start na početku života. Svrha je, naravno, produžetak vrste, pa će se svi oni 'svojski potruditi' da obezbede preživljavanje što većeg broja mladih koji nose njihove gene.
Evolucija svih vrsta je, dakle, učinila da podmladak dolazi na svet onda, kada ima najveće šanse za opstanak. Pošto je još uvek na snazi teorija o instinktivnom ponašanju životinja, instinkt je dakle odgovoran za početak polnog nagona kod polno zrelih jedinki i on im, kao ugrađeni biološki sat, 'govori' kada je došlo vreme za pošetak reproduktivnog ciklusa. Najčešće je to jednom, a kod nekih vrsta i dva ili više puta u toku godine, ali u svakom slučaju, uvek u savršenom skladu sa uslovima koji vladaju u prirodi koja ih okružuje. Cilj je, dakle, da mladi dođu na svet u ono doba godine kada ima najviše hrane, kada uslovi sredine nisu surovi za njih, kada ima najmanje predatora i slično.
Ipak šta je to, što pored biološkog sata, pomaže živim bićima, u ovom slučaju tropskim ribicama, da tačno odrede vreme kad započinju svadbenu igru.
Priroda na mnogo načina daje do znanja svojim stanovnicima, da dolaze značajne promene u njihovom okruženju, a najkarakterističnije od njih se dešavaju za vreme smene godišnjih doba.
Te promene su brojne i sveobuhvatne, ali pomenimo samo neke, koje mogu biti veoma bitne za pokretanje unutrašnjih mehanizama koji predhode mrestu.
- porast temperature vode
- porast temperature vazduha iznad nje
- promena atmosferskog pritiska i količine vlage u vazduhu
- promena hemijskog sastava vode
- količina kiseonika rastvorenog u vodi
- promena dužine dana
- povećanje raznovrsnosti i kvaliteta žive hrane koja je na raspolaganju
Neke vrste reagovaće samo na jedan od ovih parametara, dok će druge “tražiti” da svi ili barem većina budu zadovoljeni. Kako ih zadovoljiti u kućnim uslovima, pitanje je koje se nameće samo od sebe. Ako ste pomislili da je neophodno montirati uređaje za veštačku kišu ili u akvarijumu simulirati tutnjanje prolećnih buica, daleko ste od istine. Treba se jednostavno koncentrisati na rezultat koje ove prirodne promene svojom pojavom ostavljaju na sredinu i to imitirati u veštačkom okruženju.
promena temperature vode
Ovo je pojava koju je najlakše simulirati i veliki broj vrsta pozitivno reaguje na nju. Ko se oprobao u mrestu ribica iz roda Corydoras ili Carrasius, dobro zna da držanje matica na nižim temperaturama (16-18oC), a zatim relativno brzo (u toku dva do sedam dana) podizanje temperature na 22oC, ili neku drugu zahtevanu vrednost, sigurno pokreće ribe na mrest.
porast temperature vazduha iznad vode
Ova pojava bitna je za ribe koje svoju ikru smeštaju blizu površine vode, koriste atmosferski vazduh za disanje ili jednostavno borave blizu površine, pa reaguju na sve promene u atmosferi. Dobar poklopac, na akvarijumu za mrest, koji će obezbediti konstantnu temperaturu vazduha iznad vode, rešenje je za ovaj parametar.
promena atmosferskog pritiska i količine vlage u vazduhu
Najčešće je ova pojava neraskidivo povezana sa predhodnom i bitna je kako za odrasle jedinke tako i za njihovu mlađ u prvim nedeljama života. Ako spustite nivo vode u akvarijumu za mrest, za desetak santimetara od gornje ivice, a istovremeno ga pokrijete staklenom pločom, postavljenom ispod poklopca sa osvetljenjem, trebalo bi da dobijete željeni efekat. Obratite pažnju da količina vlage ne bude prevelika, (da se voda ne cedi niz staklo akvarijuma) jer će to napraviti kontra efekat, a i gnezda riba koje ih prave na površini će se raspadati. Jedan način je da staklo kojim je posuda pokrivena bude manje, dakle da se poveća površina vazduha koja je u kontaktu sa spoljašnjom atmosferom, a drugi, da se na poklopcu postavi mali ventilator koji će sprečiti ovu pojavu.
promena hemijskog sastava vode
Dotok veće količine sveže vode u prirodna staništa ribica dovodi do dramatičnih promena u hemijskom sastavu vode u njima. Ako je u periodu, od nekoliko meseci, voda u određenom području bila u sporom toku, ili skoro stajaća, predpostavićemo da je u njoj došlo do nagomilavanja različitih organskih i neorganskih materija, kao posledice rastvaranja podloge, materijala sa okolnih obala i naravno produkata metabolizma živog sveta. Dotok sveže vode smanjuje koncentraciju tih jedinjenja, razblažuje ih ili ubrzava njihovu razgradnju, izaziva kolebanja i najzad promenu parametara kao što su pH, GH, NO3 i drugh. Potpuno ista stvar se dešava i kada u našem akvarijumu izvršimo promenu značajne količine vode novom, pazeći pri tom da potpuno ne narušimo biološku ravnotežu koja je u njemu uspostavljena.
Delimična ili potpuna zamena vode u akvarijumu, novom i po hemijskom sastavu adekvatnom za određenu vrstu, je jedna od načešćih i najuspešnijih metoda stimulacije mresta akvarijumskih ribica.
količina kiseonika rastvorenog u vodi
Kada je u pitanju porast količine kiseonika, onda je ovaj parametar neodvojiv od predhodnog, i u prirodi je povezan sa dolaskom kiša i bujanjem planinskih potoka koji u nizijska staništa donose vodu siromašnu organskim i neorganskim solima, a punu rastvorenog kiseonika. Ovo, samo po sebi, najčešće nije dovoljno da bi se pokrenuo mehanizam mresta, pa ga treba koristiti u kombinaciji sa drugim parametrima, kao što je npr. predhodno navedeni. U akvarijumskim uslovima nije bez uticaja ni pojačano kretanje vode, koje često prati intenzivnije unošenje kiseonika u vodu uz pomoć pumpe sa raspršivačem, a koje može pokrenuti neke vrste na svadbenu igru.
promena dužine dana
Ovo je parametar koji se često ne uzima u obzir, a može biti od esencijalnog značaja za mrest nekih vrsta ribica. Dobro je poznato da svetlost sama po sebi ima izuzetno dejstvo na žive organizme. Mnogi, koji počinju da mreste ribice koje se razmnožavaju ikrom, imaju priliku da vide kakav uticaj prvi sunčevi zraci imaju na mrest zebrica (Brachydanio rerio).
Uobičajeno je da se tajmer za akvarijumsko osvetljenje podešava na period svetla od dvanaest sati, što se smatra optimumom za tropske vrste biljaka i životinja. Ipak, u periodu mresta mnoge vrste u prirodi imaju period dana duži od dvanaest pa čak i četrnaest ili šesnaest sati. Zato, ako ste sigurni da ste sve ostale uslove ispunili, pokušajte sa tajmerom za svetlo, i verovatno ćete se prijatno iznenaditi.
povećanje raznovrsnosti i kvaliteta žive hrane koja je na raspolaganju
Nije potrebno i na ovom mestu posebno objašnjavati značaj pravilne i izbalansirane ishrane akvarijumskih ribica, a naročito u periodu priprema za mrest. Ovde je reč o činjenici, da se u prirodi mrest većine vrsta poklapa sa pojavom većeg izbora žive hrane, bilo da je reč o larvama raznih vrsta insekata, samim insektima, ili čak mlađi drugih vrsta riba. Unošenje takve hrane u akvarijum može značajno povećati šanse za uspešan mrest nekih, a biti direktan katalizator mresta drugih vrsta, kao što su neke vrste tetri ili predatori kao što je npr. oskar (Astronotus ocelatus).
Navedene pojave, kao što ste mogli da primetite, direktno su povezane se dolaskom proleća. Proleće i jeste period kada se mresti najveći broj vrsta tropskih ribica, ali svako pravilo ima izuzetke. Kod nekih vrsta, bolje rečeno čitavih porodica riba, ove promene u hemizmu vode i ostalim parametrima sredine nisu povezane sa dolaskom proleća, ali jesu povezane sa promenama godišnjeg doba. Naime, neke vrste se mreste pred kraj kišne sezone ili u nekom drugom periodu godine, što je rezultat njihovog evolucionog prilagovađavanja uslovima sredine. Kod njih, upravo suprotni parametri, kao što su povećanje koncentracije organskih kiselina u vodi (dodavanje treseta), pad sadržaja kiseonika ili slično daje rezultat koji želimo. Sa druge strane neke žive u prirodnom okruženju koje u toku godine nema velike ekološke oscilacije pa će se u konstatnim uslovima, kakvi vladaju u akvarijumu, bez problema ili posebne najave mrestiti tokom cele godine. I najzad tu su one, doduše retke vrste, koje u sebi imaju fiksiran biološki sat, koji ništa osim kalendara nemože da pokrene. Takve vrste možete izmrestiti samo u toku kratkog perioda, često ne dužeg od mesec dana, u kome im morate obezbediti sve potrebne uslove i tako dodatno stimulisati njihovu želju za razmnožavanjem.
Na kraju se opet nameće zaključak koji je pravilo za sve oblasti akvaristike, a to je, nemojte se upuštati u mrest akvarijumskih ribica, ako se niste dobro naoružali znanjem o njihovim prirodnim potrebama i staništu iz koga dolaze.
Nadam se da će ovaj tekst pomoći da naučite, šta je to na šta treba da usmerite pažnju i da u svom hobiju doživite još više uspeha i izuzetnih trenutaka.
