Slaganje ili kompatibilnost vrsta (1.deo)
Skoro svaki akvarista započinje svoj hobi sa ukrasnim akvarijumom u kome živi više vrsta riba. Izazovi koji se nameću početniku, uobičajeno su problemi prenaseljavanja i prehranjivanja, zatim nemogućnosti da se obezbedi dobar kvalitet vode, uz niz ostalih koji su rezultat nedostatka iskustva i premalo dobrih informacija. Ali suštinski problem, sa kojim se ustvari sve vreme srećemo, je problem kompatibilnosti vrsta, to jest njihovog međusobnog slaganja. Ovaj termin se među hobistima često raspravlja, a šta on u stvari znači?
Najčešće značenje je da su kompatibilne one vrste ribica, koje su miroljubive jedne prema drugima, ali da li je to ustvari najvažnije? Tačno je da konflikti mogu biti velika glavobolja, ali pošto ovo nije jedina vrsta slaganja koja je bitna, taj problem treba sagledati sa više aspekata. Istovremeno mora postojati kompatibilnost u uslovima vode i ishrane, koje ribe zahtevaju, kao naravno i ponašanja.
Zašto je kompatibilnost tako bitna za uspešan zajednički akvarijum. Razumevanje različitih aspekata ove oblasti pomoći će da se mnogi postojeći problemi reše, a budući spreče.
Ribe u zajedničkom akvarijumu skoro uvek potiču iz različitih delova sveta, što znači da su neke iz Južne Amerike, druge iz Jugoistočne Azije, a treće iz Afrike. Iako je tačno da većina riba, koje nalazimo u specijalizovanim radnjama, potiče iz odgajivačnica i sa ribljih farmi, a samo mali deo se donosi iz prirode, one još uvek imaju iste ili slične fiziološke osobine kao i jedinke iz divlje populacije. Dakle, svaka vrsta je prilagođena na specifične uslove ekološke niše koju naseljava u prirodi. To podrazumeva hemizam vode, odgovarajuću ishranu, i odnose sa drugim vrstama koje naseljavaju istu sredinu. Ova adaptacija je trajala milionima generacija i ne nestaje jednostavno kada se ribe čuvaju i razmnožavaju u zarobljeništvu.
Važno je razumeti da jedan akvarijum, dakle, veštačko vodeno okruženje, ribe skoro uopšte ne podseća na njihovu prirodnu postojbinu. Tu nema prolećnih bujica, insekatskih larvi, kiša i oluja, već je to samo staklena kutija puna vode, sa filterom, grejačem i svetlom.
Šta se dešava kada se mnoštvo različitih vrsta riba pusti u veštačko okruženje? Zbog njihove adaptiranosti na, potpuno različite uslove prirodnih staništa, većina ih neće biti u idealnoj sredini u pogledu kvaliteta vode i vrste hrane koju ste im namenili. Drugačije rečeno, uslovi vašeg zajedničkog akvarijuma biće kompromis u kome očekujete da će vaši ljubimci živeti.
Ako ste i uspeli da uslove u akvarijumu učinite, što je moguće više, sličnim prirodnim uslovima za neke vrste, istovremeno, oni mogu biti potpuno različiti od prirodnih uslova koji su najbolji za druge. Logično, ribe sa najbližim potrebama bolje će se slagati nego one čiji su zahtevi u pogledu hemizma vode i ishrane potpuno različiti.
Kao što počinjete da uviđate, čak i ako su sve ribe u zajedničkom akvarijumu međusobno miroljubive i dalje mogu biti nekompatibilne. Na ozbiljnom hobisti leži odgovornost da obezbedi najbolje moguće uslove za sve ribe u akvarijumu. Dakle, potrudite se da one žive, a ne samo da prežive.
Neke vrste mogu se dobro adaptirati i na širu paletu uslova, i to su tzv. - eurivalentne vrste. Te ribe, uglavnom, dolaze iz krajeva gde faktori prirodne sredine više variraju tokom godine i daju im određenu otpornost u odnosu na promenu uslova. Ove ribe hobisti često nazivaju "otpornim".
Suprotno tome, vrste koje potiču iz staništa sa vrlo stabilnim prirodnim okruženjem, adaptirane su na vrlo određene uslove, i to su tzv. - stenovalentne vrste. One vrlo teško opstaju kada se drže u uslovima koji su različiti od onih iz postojbine. To ih čini veoma delikatnim za početnike, a punim izazova za iskusnije akvariste.
Rezultat držanja ribica u neadekvatnim uslovima vode, ishrane i okruženja sustanarima u akvarijumu, neminovno dovodi do stanja hroničnog stresa. Treba naglasiti da su 80-90% svih ribljih bolesti, rezultat fizičkog stresa. Stres umanjuje efikasnost ribljeg imunog sistema, a kada on oslabi, riba postaje podložna i osetljiva na izazivače bolesti.
Posle ovakvog uvoda, jasno je da se treba ozbiljno pozabaviti sa tri osnovne oblasti slaganja vrsta ribica u zajedničkom akvarijumu, a to su kompatibilnost po uslovima vode, hrane i ponašanja.
Tri osnovne oblasti koje treba razmatrati kada se sagledava kompatibilnost različitih vrsta ribica u zajedničkom akvarijumu su: kvalitet vode, hrana i ponašanje.
Voda
Ogroman deo ribljeg tela čini voda. Ona utiče na sve životne procese u njihovom telu i ako ne zadovoljava kriterime potrebne za neku vrstu, ribice će se mučiti da prežive, oboljevati i u najvećem broju slučajeva uginuti. Kada govorimo o kompatibilnosti u pogledu vode, opet treba obratiti pažnju na tri parametra i to: temperaturu, pH i tvrdoću vode. Kako uskladiti te faktore u našem akvarijumu, ako imamo više ribljih vrsta? Imajte na umu da su željene vrednosti ovih faktora za svaku vrstu uvek rezultat uslova u kojima one milionima godina žive u prirodi.
Temperatura
Uobičajena temperatura vode koju nam priručnici preporučuju za akvarijum sa tropskim ribicama iznosi 22-26OC. Ipak, ona je dobra samo ako barem delom obuhvata vrednost temperature prihvatljive za sve vrste u akvarijumu.
Na primer, ako je odgovarajuća temperatura za neku vrstu 20-26OC, njeno držanje na visini od 22-24OC je idealno. Ali, ako je odgovarajuća temperatura za neke vrste 18-22OC, a za neke 24-28OC, ribe će se već manje prijatno osećati na međuvrednosti od pretpostavljenih 23OC. Verovatno će preživeti, ali neće pokazati svu punoću boja, izrasti do pune veličine ili jednostavno neće živeti onoliko dugo koliko bi od njih očekivali. To naročito dolazi do izražaja ako je temperatura akvarijuma na gornjoj granici vrednosti za vrste koje se drže.
Cilj je da se temperatura vode uskladi sa vrednostima koje odgovaraju svim ribama u akvarijumu. Zato treba izabrati vrste sa sličnim zahtevima u pogledu temperature vode i njenu visinu držati na srednjoj vrednosti koja je poželjna za sve njih.
pH - kiselost vode
Većina ribljih vrsta dobro se oseća u neutralnoj vodi, neke opet traže jako alkalnu, a treće traže slabo kiselu reakciju vode. Promena jednog punog pH stepena pokazuje da je postala više alkalna ili kisela, a to opet pokazuje da je došlo do ogromne promene u hemizmu vode. Radi toga, dobro obratite pažnju, da ribe koje ste prethodno izabrali na osnovu potrebne temperature, obavezno imaju vrlo slične ili iste zahteve u pogledu željene vrednosti pH.
Ribe držane u vodi čiji je pH bitno različit od onoga koji one zahtevaju, loše će se osećati jer će biti u stanju fizičkog stresa. Imajte na umu da voda (u dobro opremljenom akvarijumu, koji u sebi nema izvore karbonata, kao što su školjke ili kalcitne stene) ima tendenciju laganog opadanja vrednosti pH, dakle spontanog povećanja kiselosti, što je opet rezultat različitih bioloških procesa koji se u akvarijumu stalno odvijaju. Redovna zamena određenog dela vode (trećine ili četvrtine), svežom, pomaže da se nivo pH drži na normali.
Treba naročito naglasiti da se, bez veoma valjanog razloga, ne sme naglo menjati vrednost pH u akvarijumu u kome su ribe. Taj postupak skoro redovno izaziva stres, a ne retko i uginuća. Manja je šteta da ribe neko vreme provedu u vodi neodgovarajuće pH vrednosti, pa da se ona postepeno izbalansira, nego to uraditi odjednom. Naša preporuka početniku je, da cilj treba da bude držanje onih vrsta riba koje se dobro osećaju na neutralnoj vrednosti pH vode kakva se obično nalazi u okolini.
Tvrdoća
Tvrdoća akvarijumske vode je obično najmanji problem od svih sa kojim se srećemo u odnosu na parametre kvaliteta vode. Ribe nabavljene kod lokalnih trgovaca najčešće su odrasle u vodi iz naše okoline, tako da se problem tvrdoće vode pojavljuje tek u pogledu razmnožavanja, a vrlo retko u pogledu držanja riba. \ Ipak postoje vrste ili bolje grupe vrsta, koje nemogu da se ‘navikavaju’ na tvrdoću različitu od one u prirodnom staništu, pa ako želite baš njih da držite morate obratiti pažnju.
Kada su u pitanju pH i tvrdoća vode, postoje situacije u kojima je nemoguće postići kompromis. Dakle, ako u istom akvarijumu imate ribice koje traže meku i kiselu, i one kojima treba tvrda i alkalna voda, onda je rešenje još jedan akvarijum. Zato je izbor ribica kojima za život treba neutralna voda srednje tvrdoće najbolje rešenje za početnika
Iz navedenog se vidi da je voda, sa svojim karakteristikama, od najveće važnosti za život riba. Ovde se nismo osvrtali na neke druge elemente vode, kao što su hemijsko ili biološko zagađenje, jer se podrazumeva da je to poseban problem koji ne spada u problematiku slaganja vrsta. Držanje ribica u neadekvatnim uslovima vode, ishrane i okruženja nekompatibilnim sustanarima u akvarijumu, neminovno dovodi do stanja hroničnog stresa, a on je u 80-90% slučajeva uzrok svih ribljih bolesti i uginuća. Stres umanjuje efikasnost ribljeg imunog sistema, a kada on oslabi, riba postaje podložna i osetljiva na izazivače bolesti.
